Sveže iz bašte: Posadimo paradajz i papriku!

Zamislite da iz svog dvorišta berete zreli paradajz, čije sočne crvene plodove možete odmah pretvoriti u osvežavajuću salatu, ili da berete papriku koju ste sami posadili?

Sadnja paradajza i paprike nije samo običan baštenski zadatak – to je prava magija, koja vam omogućava da u svojim rukama držite plodove, vredne truda. Bez obzira da li ste iskusni baštovan ili tek krećete na svoj prvi vrtni poduhvat, ove biljke nude izazove i radosti koje zaslužuju svaki kutak, vaše bašte.

U ovom tekstu, otkrićete tajne kako da stvorite savršene uslove za paradajz i papriku, od izbora idealnog mesta, preko pravilnog zalivanja, do načina da uživate u bogatom rodu.

Sadnja paradajza i paprike na otvorenom

Uskoro dolazi vreme kada se uzgajene ili kupljene sadnice paradajza, paprike i drugog povrća iz zaštićenih prostora presađuju na otvorene površine, to je ključni korak u procesu gajenja, kada prelaze iz kontrolisanog okruženja, bilo da je u pitanju staklenik ili plastenik u prirodniju sredinu i promenljive uslove na otvorenom.

Presađivanje na otvoreno omogućava biljkama da se prilagode novim uslovima za rast i razvoj, kao što su temperatura, vlažnost vazduha i izloženost suncu. To je takođe vreme kada možemo direktno uticati na zdravlje i uspeh svojih biljaka, kroz odabir idealnog mesta za sadnju, pravilnu pripremu zemljišta i brigu o biljkama u njihovom novom okruženju.

Rasad paradajza i paprike se sadi na otvorenom, u fazi 5-7 listova. Za svoj rast i razvoj zahtevaju više toplote, kada se zemljište zagrije na 15 °C. Taj uslov je bitan jer kod temperature niže od 10 °C njihov rast se prekida a temperatura niža od 15 °C prekida cvatanje. Slabi mrazevi od 0 stepeni negativno utiču na rast i razvoj ovih kultura.

Kako najbolje pripremiti zemljište za presađivanje paradajza i parike?

Najvažnije je da zemljište obogatimo organskim đubrivom i da na taj način utičemo na poboljšanje strukture zemljišta. Odlično organsko đubrivo je Plantella Organik. U poređenju sa sastavom drugih organskih đubriva, Plantella Organik je dokazano kvalitetnije đubrivo, izuzetno bogato suvom materijom i makroelementima. Rezultati ogleda, koji su napravljeni na različitim povrtarskim kulturama, jasno dokazuju na svim primerima primene đubriva Organika dobijanje većeg prinosa, boljeg kvaliteta povrća - većeg udela suve materije, više vitamina C i većeg udela ukupnih šećera.

Organska đubriva se moraju upotrebljavati svake godine kako bi zemljište održali plodnim i zdravim.

Za bašte i gredice posebno preporučujemo univerzalno,potpuno organsko đubrivo Bio Plantella Nutrivit za paradajz i plodovito povrće, koje možemo upotrebiti za pripremu zemljišta za sadnju, a isto i za prihranjivanje. Ovo đubrivo sadrži više kalijuma, a on utiče na formiranje čvršćih plodova punijeg ukusa.

Plodored i dobre komšije

Paradajz dobro podnosi samog sebe i ne zahteva čest plodored. Ipak, zbog mogućnosti nakupljanja patogena, prouzrokovača bolesti i štetočina, poželjne su najmanje dve godine do ponovne sadnje na isto mesto. Pretkultura ne može biti iz iste porodice (krompir, paprika). Nakon paradajza preporučuje se setva mahunarki.

Paprika zahteva plodored. Do ponovnog gajenja i sadnje paprike na istoj površini treba najmanje  4 – 5 godina. Poželjne kulture, koje ostavljaju zemljište u dobroj konidiciji su kupusnjače, korenasto povrće i salate.

Razmak prilikom sadnje i nove komšije

Razmak kod sadnje paradajza mora biti 70-80 cm između redova, a 40 cm unutar reda. Kod paprike sadnja mora biti gušća,  između redova 40 cm, a unutar reda 20 cm.

Nakon sadnje paradajza i paprike, potrebno je obaviti navodnjavanje. Potrebno je da pripazite da temperatura vode nije puno hladnija od temperature zemljišta tako da je najbolje vreme za navodnjavanje jutro.

Između stabala paradajza posadite korisno, jestivo bilje kao što je bosiljak. Posađen pokraj paradjza štiti je od štetočina, a svojim cvetovima privlači korisne insekte - oprašivače. Paradajz, koji je rastao pored bosiljka, ima mnogo ukusnije plodove.

Odstranjivanje zaperaka na paradajzu

Zaperci formirani u pazuhu listova pri veličini od 5 cm se odstranjuju (pinciranje).

Nakon formiranih 4-5 cvetnih grančica prekraćuje se vrh stabljike (dekaptacija) i to tako da se nakon cvata ostavi tri lista.Tako će krupniji plodovi pre sazreti.