Komorač (morač, janez, divlja mirođija, slatki anis) se upotrebljava ponajviše kao začin. Ima dubok, snažan i razgranat vretenasti koren. U kontinentalnom području komorač se gaji kao jesenja kultura, a samo neznatno kao prolećno kultura. Može se uzgajati kao drugi usev nakon ranog povrća.Može se sejati direktno ili odgajiti iz rasada. Gajenje iz rasada ima prednost jer seme komorača obično nema visoku klijavost i nejednako niče. Seje se u junu, a za proizvodnju rasada treba 30–40 dana. Rasad sa 4–5 listova presađuju se na razmak 50x20 cm.

Vlažnost je komoraču najpotrebnija u vreme klijanja i vlatanja. Glavnina berbe obavlja se u drugoj polovini septembra i u oktobru do jačih mrazeva. Bere se kada dostigne tehnološko zrenje i to rezanjem biljke u zoni korenovog vrata. Zatim se skinu dva spoljna lista zajedno s lisnim rukavcem, a ostali listovi prekrate se na 5–6 cm, osim najmlađih listova. Takva glavica ima 150–350 g.