Matovilac se koristi se kao sveža salata zimi i u rano proleće. Niskoenergetska namirnica, deluje umirujuće na živce, verojatno zbog sadržaja. Dvogodišnja je biljka, relativno kratke vegetacije (8 – 10 meseci od setve do fiziološke zrelosti), ali može se uzgajati i kao jednogodišnja kultura. Matovilac je biljka blage klime, otporna na niske temperature. Može podneti temperaturu do -15 °C. Minimalna temperatura potrebna za klijanja tek nešto je iznad 0 °C, rasta 5 °C, a optimalna 10 °C. Nema velike zahteve prema zemljištu. Najbolje uspeva na zaštićenom staništu s puno sunca ili blagom senkom. Toleriše većinu vrsta zemljišta, osim poplavljenih. Budući da zauzima vrlo malo prostora, idealno ga je sejati između viših useva.

SETVA: Kako zauzima zemljište od jeseni do ranog proleća, dobro se uklapa u plodosmenu s ostalim povrtnim kulturama. U ekstenzivnoj proizvodnji može se posejati nakon vađenja kasnoga krompira, nakon berbe pasulja ili soje, i brati se pre prolećne setve ratarskih kultura. Seje se u više navrata, od sredine do kraja proleća za berbu leti. Seje se u rupe duboke 1 cm, udaljene 10 – 15 cm, pa se proređuje na 10 cm kada sadnice imaju 3 – 4 lista. Zimski usevi seju se u više navrata od sredine do kraja leta. Potrebno je paziti na mraz koji uništava lišće. Ako se seje sejalicom, razmak redova može biti 7 – 15 cm s 50 – 80 semena/m u redu. Uobičajena setva je od sredine avgusta do sredine oktobra.

Sadnice i listovi se beru po potrebi ili se cele biljke izvlače kada dozriju – oko 3 meseca nakon sadnje. Nakon berbe matovilac se pere ili potapa u vodu zajdno s letvaricom da se isperu čestice zemlje. Pakuje se u male jedinice vrlo rastresito, da što duže izdrži na prodajnom mestu.