Banatski gološijani uskoro po celoj Srbiji

objavljeno 10.11.2021

Banatski gološijani uskoro po celoj Srbiji

„Meso banatskog gološijana je kvalitetnije od obične živine. Mnogo je crvenije, a sadržaj jaja je znatno gušći“, kaže potpredsednik Udruženja ’’Velika Kikinda’’ Zoran Demić

Kikindsko udruženje „Velika Kikinda“ potpisalo ugovor o proizvodnji 30.000 pilića banatskog gološijana kako bi ta stara autohtona rasa kokoši opstala i proširila po celoj zemlji.

Pred kikindskim odgajivačima autohtone rase kokoši, odnosno banatskog gološijana, nalazi se veoma složen i zahtevan posao. Tačnije, Kikinđani su nedavno potpisali ugovor koji ih obavezuje da će tokom 2021. godine pilićima banatskog gološijana snabdevati mala poljoprivredna gazdinstva po celoj zemlji. Prvenstveni cilj ovog projekta je da se retka rasa banatske kokoši proizvodi u svim krajevima Srbije. Biće ovo veliki izazov za desetak kikindskih odgajivača okupljenih kroz udruženje ’’Velika Kikinda’’ koji će tako biti u obavezi da proizvedu 30.000 pilića.

„Mi smo na ovu priliku čekali duže od sedam godina jer stara autohtona rasa kao što je banatski gološijan zaslužuje da bude očuvana i da se gaji po celoj Srbiji. Mi smo ugovor o proizvodnji 30.000 pilića banatskog gološijana potpisali sa Poljoprivrednom savetodavnom službom u Šapcu i previđeno je da piliće dobiju isključivo mala poljoprivredna gazdinstva koja se bave između ostalog i voćastvom, pčelarstvom, pa čak i seoskim turizmom. U proseku bi trebalo da svako gazdinstvo dobije 150 pilića, što će biti dovoljno da se započne jedna lepa proizvodnja koju će svako prihvatiti“ – kaže potpredsednik Udruženja ’’Velika Kikinda’’ Zoran Demić.

Posao neće biti lak jer zahteva dosta vremena i prostora za proizvodnju, pa su se zato Kikinđani ujedinili kako bi projekat u potpunosti ispoštovali, i ono najvažnije – očuvanje stare rase kokoši uspeli da realizuju do samog kraja:

„Ovo će biti nešto veoma popularno u narednom periodu, pogotovo kada ljudi shvate o kakvoj rasi se radi. Meso banatskog gološijana je kvalitetnije od obične živine. Mnogo je crvenije, a sadržaj jaja je znatno gušći. Ako uspemo u ovom poslu, ne bi me iznenadilo da uskoro započnemo proizvodnju mesa namenjenog tržištu zapadne Evrope gde je veoma popularan. Mnogi vole meso banatskog gološijana jer je prilično kvalitetno i zdravo. Radi se o organskom načinu proizvodnje, s obzirom na to da banatski gološijan kljuca na stajskom đubrivu, na senu ili po voćnjaku i to je već dovoljan razlog kvalitetnijeg mesa“ – dodaje Demić.

Stručnjaci podsećaju na to da je banatski gološijan potekao od erdeljskog gološijana. Rasa je odomaćena u Banatu, pa je tako i nastalo njeno ime. Iz Erdelja je doneta prvo u okolinu Kikinde i Mokrina. Banatski gološijan je nastao određenom mutacijom gena. Za razliku od erdeljskog gološijana, banatski gološijan ima na polovini vrata malu pufnu od perja. To se u ukrasnom smislu bitno razlikuje od varijeteta od kojeg je nastao. Pored pufne na vratu, često i na glavi ima malu ćubu. Telo je oblika valjka, nešto suženo prema vratu i repu. Glava je srednje veličine, najčešće sa lisnatom krestom sa lepo nazubljenim vrhovima. Lice je crveno. Leđa su srednje duga, malo povijena unazad. Banatski gološijan je živahnog temperamenta, otporan na klimatske promene i bolesti i u stalnom je pokretu u potrazi za hranom. Ima snažno izražen nagon za leženjem, a koke su odlične majke. Zato ne čudi što je sve više tražen, a među odgajivačima jedan od prioriteta u očuvanju rase.