Očekivane opšte odlike leta koje je pred nama
_____________
- U globalu jesen za oko +0,7 stepeni Celzijusa toplija od proseka.
- Prva dve meseca (septembar i oktobar) topliji, dok bi novembar trebao biti hladniji od proseka.
- Količina padavina najverovatnije iznad proseka.
- Prva dva meseca suvlji ili sa padavinama oko proseka, dok bi novembar mogao doneti značajan suficit padavina, posebno nad južnim delom regiona R3 i R5.
- Prve dve nedelje septembra produžetak letnjih odlika vremena, dok bi prvi znaci jeseni stigli u drugom delu ovog meseca.
- Posle hladnijeg početka oktobra izgledan period suvog i relativno toplog vremena (miholjsko leto).
- Postoje dosta jake indicije da bi novembar za razliku od nekoliko proteklih doneo relativno hladno vreme i povećanu verovatnoću rane pojave mraza i snega.
- U prve nedelje septembra moguća pojava jačih pljuskova i nepogoda.
- Rani mrazevi na višim planinama (preko 1300mnv) mogući krajem septembra ali se češća pojava mrazeva u nizijma ne očekuje pre početka novembra.
Legenda za regione:
R1 – Region Zapadne i Južne Bačke
R2 – Region severna Bačka, severni i srednji Banat
R3 – Region srednji i južni Banat, Stig i Braničevo
R4 – Region Srem, Mačva i Šumadija
R5 – Region centralna i južna Srbija
Septembar 2023.
_____________
Septembar 2023 bi nad velikim delom Evrope trebala obeležiti dominacija anticiklona (polje visokog vazdušnog pritiska). Sistem bi trebao imati dva centra anticiklonalne cirkulacije, gde bi se jedan nalazio nad jugozapadnim Atlantikom dok bi se drugi nalazio nad zapadom Rusije. Između ova dva centra anticiklonalne cirkulacije bi se preko središnje Evrope prostiralo polje malo povišeg vazdušnog pritiska.
Glavna oblast sniženog vazdušnog pritiska bi bila potisnuta nad severni Atlantik, dok bi se nad Mediteranom nalazilo nekoliko centara slabije ciklonalne aktivnosti. Ovakav raspored vazdušnog pritiska bi nad nama u prve dve nedelje ovog meseca doneo dosta toplog vrenmena jer bi naš deo Evrope često bio izložen strujanju vazduha iz Mediterana te bi temperature bile iznad, a povremeno i znatno iznad proseka.
Padavine se u prve dve nedelje očekuju oko 05.09. i posle 09.09. ali će uglavnom biti slabe i pljuskovite.
Dnevni maksimum u prve dve nedelje meseca od oko +23 do +33 stepena Celzijusa. Drugi deo meseca, generalno posle 17.09. bi trebalo obeležiti postepeno spuštanje sve svežijeg vazduha sa severa Evrope. Izvorišna oblast ove vazdušne mase nije bogata vlagom tako da bi se relativno mala količina padavina održala i u trećoj nedelji meseca ali bi značajnije osvežilo uz prve nagoveštaje jesenjih temperatura, gde bi maksimumi često ostajali ispod +21 stepen Celzijusa. Poslednja dekada u mesecu bi trebala doneti još hladnije vreme uz moguću pojavu prvog snega na visokom planinama regiona R3 i R5, pretežno preko 1500mnv. Maksimumi bi mogli pasti i ispod +15 stepeni Celzijusa, a minimumi ispod +8 stepeni Celzijusa.
U globalu septembar bi trebao doneti relativno suvo vreme uz padavine oko ili malo ispod proseka uz temperature malo, a nad regionom R1 i R2 i znatno iznad proseka, pre svega zbog toplog vremena u prve dve nedelje.
Oktobar 2023.
_____________Sinoprtčki signal za oktobar podržava izmeštanje jezgra anticiklona ka širem prostoru Velike Britanije, dok bi se preko regiona Alpa i jugoistoka Evrope pružio greben visokog vazdušnog pritiska. Centar ciklonalne cirkulacije nad Atlntikom bi kao i u septembru bio izmešten daleko na severozapad, dok bi se nad jugom istokom Evrope nalazila dva centra ciklonalne cirkulacije. Jedan centar bi trebao biti nad severnom Afrikom, a drugi u blizini Crnog Mora.
Ovakva sinoptika nad našim delom Evrope opet favorizuje topliji i suvlji mesec od proseka, jer bi se naš deo Evrope najčešće nalazio nad zapadnoj (toploj) strani grebena anticiklona preko kojeg bi iz severne Afrike ka nama strujao relativno topao vazduh. Signal za snižen vazdušni pritisak nad severozapadom Afrike daje mogućnost vrlo kišovitog oktobra i to ne tako daleko do nas (istok Španije, sever Afrike, jug Francuske i veći deo Italije).
Ovakva situacija nad Srbijom u košavskom području regiona R1, R2 i R3 može doneti čestu pojavu vrlo jake, tople, košave. Kao posledica toga broj dana sa maglom u većem delu meseca ni bi bio visok, dok bi se pojava slabih, jutarnjih, mrazeva pomerila na treću dekadu meseca.
Obzirom na dominantan uticaj antickilona posle prvih nekoliko kišovitih dana veći deo meseca bi bi pretežno suv uz stabilno vreme, dok se češća pojava kiše očekuje posle 20.10. ali bi mesec kao celina bio i topliji i suvlji od proseka, posebno nad regonima R1 i R2 gde bi to odstupanje moglo biti najviše izraženo.
Krajem meseca bi moglo doći do prvog osetnijeg zahlađenja uz pojavu snega i ispod 1000mnv uz pojavu prvih slabijih mrazeva i u nizijama.
Novembar 2023.
_____________Sinoptički trend za treći mesec jeseni 2023 ukazuje na dalje izmštanje jezgra anticiklona na zapad. Ovakvo retrogradno kretanje anticiklona nije tipično, posebno ne za ovaj mesec i u koliko bi se signal za tako nešto i održao novembar 2023. bi bio znatno hladniji od proseka.
Sa položajem jezgra anticiklona u širem području od Skandinavije, Velike Britanije i zapadnog Atlantika ovo bio bio treći mesec ove jeseni u kojoj bi direktan uticaj ciklona sa Atlantskog okeana u velikoj meri bio sprečen. Područje povišenog vazdušnog pritiska bi se prostiralo i preko središnje Evrope dok bi se nad zapadom Rusije i Crnim morem nalazilo prostrano polje niskog vazdušnog pritiska, dok bi se i nad širim prostorom središnje i južne Italije, središnjeg i jugoistočnog Mediterana nalazilo polje niskog vazdušnog pitiska. Ovakav raspored baričkih sistema bi ka našem delu Evrope iz oblasti zapadne Rusije i istočne Skandinavije uslovljavao prodor relativno hladnog vazduha tako da bi veći deo meseca trebao doneti relativno hladno vreme, dok bi prostrano ciklonalno polje nad jugoistokom Mediterana uslovljavalo čestu pojavu padavina.
Kako bi se južni deo Srbije (jug regiona R3 i R5) nalazio najbliže centru niskog pritska iznad ovog dela Srbiije se očekuje značajan suficit padavina, ponegde i preko 50% od proseka, dok bi se višak padavina javio nad celom državom. Konkretne dnevne temperaturne vrednosti je za ovako udaljen period jako teško odrediti ali obzirom na očekivanio negativno odstupnje temperature vazduha od proseka izvesno je da bi novembar doneo ranu pojavu mrazeva i snega i to i u nižim predelima te bi posle niza godina gde je novembar donosio neobično toplo vreme ovaj mogao doneti rani početak zime.
Trenutno okvirne procene ukazuju da bi dnevni maksimumi povremeno ostajali ispod nule, posebno nad regionima R1, R2 i R3, dok bi se jutarnji mrazevi u vedrim noćima često spuštali i do oko -10 stepeni Celzijusa u nizijama, a još niže na planinama. Ovakva sinoptička postavka favorizuje i vrlo vetrovit mesec, ali sa ovakvim položajem ciklona i anticiklona toplu košavu bi ovog meseca smenila njena hladna varijanta te bi bilo uslova i za snežne vejavice, posebno nad regionom R3.
Ukoliko se ovakav sinoptički trend ostvari novembar bi na planinama regiona R3 i R5 mogao doneti i oko 18 dana pod snežnim pokrivačem, dok bi u nizijama taj broj varitao od 7 do 14 dana.
Marko Čubrilo, Profesor geografije
Sistemi za navodnjavanje
Dodajte komentar
Vaš komentar će biti objavljen nakon provere.