Konkretnije, inputi su goveđi stajnjak, silaža kukuruza i tritikalea. U “Agroplusu” proizvode električnu energiju, toplotu i organsko đubrivo, odnosno digestat koji preostaje nakon procesa fermentacije kojim đubre njive i održavaju visoku plodnost zemljišta.
_____________Usled svega što nas je zadesilo 2022. godina će se globalno pamtiti po ratu, kao i borbi da se obezbedi dovoljno hrane, ali, pre svega - energije. Neki su, kao na primer, menadžment u kompaniji “Agroplus” u Svetozaru Miletiću o ovom poslednjem na vreme razmišljali.
Povod za odlazak u ovo mesto je bila radionica nazvana “Klimatske promene - uticaj i adaptacija u animalnoj proizvodnji”. O njoj ćemo kasnije.
Kada je reč o “ličnoj karti” kompanije, u “Agroplus-u” zapošljavaju tokom cele godine 50 radnika, ratare na 1.200 hektara što na svom što na zemljištu u zakupu. Imaju 400 goveda a na muži je 160.
Zamenik direktora “Agroplusa,”Srđan Miljanić, kaže da “zelenu” električnu energiju proizvode u biogasnom postrojenju od stajnjaka i kukuruzne i silaže tritikalea.
- Pre pola decenije smo u “Agroplusu” razmišljali i tome kako da napravimo iskorak u biljnoj proizvodnji i stočarstvu. Došli smo na ideju da investiramo u elektranu na biogas. To je savršena sinergija sa postojećim biznisom. Godine 2018. puštena je u rad elektrana na biogas kapaciteta 1 megavat. Osnovne inpute, goveđi stajnjak i silažu kukuruza i tritikalea sami proizvodimo. Dobijamo električnu energiju, toplotu i organsko đubrivo, odnosno digestat koji preostaje nakon procesa fermentacije.
Ukazala se potreba da se radi na diverzifikaciji poslovanja, da se napravi korak dalje od primarne pojoprivredne proizvodnje. Da se stvara proizvod sa dodatom vrednošću koji je nezavisan od vremenskih uslova.
On kaže da se fermentacijom prerađuje stanjak i “zarobljava” štetni metan čime se smanjuje ispuštanje tog gasa u atmosferu. A zna se da je metan gas najzaslužniji za stvaranje efekta “staklene bašte”. Miljanić napominje, da nakon proizvodnje električne energije preostaje visokokvalitetno organsko đubrivo kojim se đubre njive “Agroplusa”.
- Đubrivo se separiše na čvrstu i tečnu fazu. Sve što preradimo vraćamo u poboljšanom obliku na naše njive. Samim tim poboljšavamo produktivnost, čuvamo postojeće zemljište, zato što se ne može navodnjavati bez upotrebe stanjaka ako želimo da očuvamo plodnost zemljišta. Taj digestat koji mi proizvodimo ima više od 11% humusa. Samim tim smanjujemo i upotrebu mineralnog đubriva. I to negde do 2/3 gde upotrebljavamo organski digestat.
Elektrana je povezana na solarne panele kapaciteta 100 kW koji su sasvim dovoljno dimenzionisani za potrošnju elektrane tokom dnevnog režima rada. Očekuje se da se investicija u solarne panele isplati za osam godina.
Biogasno postrojenje na imanju kompanije “Agroplus” u Svetozaru Miletiću
U “Agroplusu” će rado zainteresovanim podeliti iskustva kako su zaokružili ciklus proizvodnje hrane i električne energije. Od domaćina smo čuli da zelenom energijom obezbeđuju 1 do 2 odsto potreba grada Sombora. Sa druge strane ne bi trebalo zanemariti ni blizinu biogasnog postrojenja gradu, pošto su i gubici energije na daljinu značajni, a najbliže veliko energetsko postrojenje je na udaljenosti od 200 kilometara.
A činjenica je da se sa radom biogasnog postrojenja ne bi ni upoznali da nismo prisustvovali radionici “Klimatske promene - uticaj i adaptacija u animalnoj proizvodnji” na imanju kompanije “Agroplus” u Svetozaru Miletiću.
Radionica je deo projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“ koju sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, Evropska unija i projekat “EU za tebe” u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede. Obukom neposredno rukovodi Institut za primenu nauke u poljoprivredi i PSS Poljoprivredna stanica Novi Sad.
Srđan Miljanić savetodavcima pojašnjava rad biogasnog postrojenja
Predavači Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Boris Berisavljević i Stevan Čanak prisutnim savetodavcima su održali predavanja: “Klimatske promene - uticaj i adaptacija u animalnoj proizvodnji”, “Sistem procene rizika na primeru farme za proizvodnju mleka” i “Mere za ublažavanje i eliminaciju rizika od klimatskih promena”.
Stručnjak svetskog profila Boris Berisavljević kaže da je na farmama prvo neophodno proceniti rizik od klimatskih promena, potom delovati kako bi se one smanjile, a naročito apostrofira koliko je važan vrhunski genetski materijal.
On je na predavanju rekao da je u vreme visokih temperatura potrebno stvoriti takve ambijantelne uslove na farmama, kako bi mlečna krava dnevno pojela 20 kilograma suve materije čime bismo očuvali proizvodnju mleka na visokom nivou. Da to uopšte nije lako ukazuje podatak da je jednoj kravi od 700 kilograma koja godišnje da do 10.000 litara mleka, temperatura od 16 stepeni ekvivaletnt ljudima vrućina od 30 stepeni. Pa onda i ne čudi pad proizvodnje mleka u letnjim mesecima u neadekvatnim objektima.
Ljiljana Isić iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija napominje da smo svi svedoci šteta koje klimatske promene nanose ratarstvu, povrtarstvu, voćarstvu pa i stočarstvu. Kako kaže, ideja projekta je da se podignu kapaciteti ministarstva poljoprivrede, lokalnih samouprava, učenika u srednjim poljoprivrednim školama pa do poljoprivrednih proizvođača. Svakako da su konkretne predloge saslušali i u kompaniji “Agroplus” i da će ih primeniti u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji.
Sistemi za navodnjavanje
Dodajte komentar
Vaš komentar će biti objavljen nakon provere.