“Kroz već pripremljene alternative ali i proces registracije novih proizvoda spremno dočekujemo promene,” kaže rukovodilac Stručne službe Savacoopa, Aleksandar Jotov
_____________
Jedna od najčešće korišćenih reči u medijskim sadržajima posvećenih hrani ovog leta bio je HLORPIRIFOS. I oni koji su je po prvi put čuli zbog čestog ponavljanja su je zapamtili.
Naime, reč je o aktivnoj materiji koja je pre nekoliko godina zabranjena za upotrebu u voćarstvu. Ona je detektovana u pošiljkama breskve, kupine i drugog voća namenjenog tržištima Slovenije i Hrvatske, ali na kraju plodovi nisu završili tamo. Slično su nedavno uradile i inspekcije Srbije detektujući sporni hlorpirifos u pošiljci mandarina iz Hercegovine.
Sve manje pesticida i aktivnih materija na tržištu, bez adekvatne zamene
_____________
U ovom tekstu nećemo se baviti zabranjenim pesticidima već činjenicom da nema dovoljno dobrih zamena za njih. To je bila jedna od glavnih tema na prestižnoj konferenciji “Agrorocks” održanoj u Osijeku. Između ostalih o tome je govorio Siniša Jelovčan iz predstavništva kompanije Singenta za Hrvatsku.
Evropska unija će prepoloviti broj sredstava za zaštitu bilja do 2030. plus još 50% onih štetnijih. Kada razgovarate s ljudima koji donose te zakone oni uglavnom govore o negativnim uticajima pesticida. Kada ih pitate “Dobro, koja je alternativa?” Oni odgovaraju da su to biološki preparati i nove tehnologije. Ali nema dovoljno dobrih alternativa. Naši poljoprivrednici vide da se nešto događa. Svake godine imaju sve manje preparata i snalaze se na različite načine. Nažalost, nema jasnog akcionog plana kako pomoći proizvođačima.
Šta se može desiti u poljoprivredi kada se povuče određeni pesticida da on nema dovoljno dobru zamenu možda se najočiglednije vidi na primeru uljane repice u Hrvatskoj. Tamo su pod uljanom repicom imali 44.000 hetara da bi površine pale na 13.000 hektara zato što na tržištu nema dovoljno dobrog pesticida za suzbijanje repičinog sjajnika.
- Proizvođači su očajni kada vide kako pupoljke i cvetove njihove uljane repice uništavaju te štetočine, a oni ništa ne mogu da preduzmu. Bioloških preparata za repičinog sjajnika nema. Ja radim na tim preparatima i mogu reći da će ih, možda, biti ali tek za 10 do 15 godina. Poljoprivrednici od nas očekuju rešenja.
Srbija prati trendove u povlačenju pesticida
_____________
Siniša Jelovčan kaže da u SAD pomno prate šta se dešava u Evropskoj uniji. Oni gledaju koja je korist, a koja šteta, i koji je uticaj na poljoprivredu ako bi nešto zabranili. Prema njegovim rečima birokratija u Briselu zabranjuje upotrebu pesticida, ne mareći puno o posledicama i tu tvrdnju podupire činjenicom da je zabranjena cela grupa insekticida. Sada imamo problem sa lisnim vašima u žitaricama koje prenose viroze gde nemate adekvatnog tretmana semena koji će zaštiti taj usev.
Milena Marčić koja rukovodi Prognozno-izveštajnom službom u zaštiti bilja Srbije kaže da je povlačenje pesticida deo “zelene agende” Brisela. A i Srbija prati te trendove, pa je samo ove godine iz prometa povučeno više od stotinu preparata za zaštitu bilja.
- Kada je reč o fungicidima dozvolu za primenu izgubilo je devet aktivnih materija, odnosno 78 komercijalnih preparata.Kada su u pitanju insekticidi dozvolu za upotrebu gubi 8 aktivnih materija koji su sastavni deo 26 komercijalnih preparata. Kod većine tih sredstava dozvola za promet je istekla 9. maja, a dozvola za primenu istekla je 9. novembra ove godine.
Milena Maričić, rukovodilac Prognozno-izveštajne službe u zaštiti bilja Srbije
Marčićeva kaže da je u odnosu na povučene pesticide mnogo manje novih aktivnih materija ponuđeno poljoprivrednicima, što dovodi do brojnih problema.
Povlačenjem sistemičnih insekticida koji su pružali dugotrajnu zaštitu od insekata nastupili su problemi u kontroli mnogobrojnih štetočina. Na primer, u usevima pšenice, uljane repice i šećerne repe sada su registrovani samo insekticidi iz grupe piretroida koji su nesistemični insekticidi. Ta činjenica upućuje na tri problema.
Prvi je da su neki insekti kod nas već razvili rezistentnost na piretroide, drugi je da zbog nedostatka insekticida sa dugačijim mehanizmom delovanja ne može biti ispoštovana antirezistentna strategija. Nemoguće je menjati uzastopnim tretmanima insekticide sa različitim mehanizmom delovanja zbog čega se dodatno usložnjava problem rezistentnosti. I treće, problem je perzistentnost ili kratkotrajno delovanje piretroida usled čega se povećava potreba za upotrebom insekticida. Drugim rečima, umesto jednog tretmana sistemicima često su proizvođači primorani da imaju jedan, dva ili tri tretmana kontaktnim insekticidima koji su usmereni na suzbijanje iste štetočine.
Mnogi voćari, povrtari i ratari godinama su koristili mankozeb, fungicid preventivnog delovanja. I on je povučen iz upotrebe.
Taj fungicid je u našoj zemlji bio sastavni deo 34 preparata što dovoljno govori o njegovoj širokoj primeni u zaštiti bilja. Njegovim povlačenjem nastaje problem povlačenja prevetivnih fungicida u šećernoj repi. Naime, nakon povlačenja mankozeba od preventivnih fungicida preostaju samo oni na bazi bakra. Međutim, kako ovaj teški metal ima mogućnost akumulacije u zemljištu i šteti zemljišnim organizmima poput kišnih glista već sada se govori o njegovom povlaćenju tokom sledeće godine i mi ćemo zapravo ostati bez ijednog preventivnog fungicida u zaštiti šećerne repe.
U zaštiti od pathogena ključna je preventivna zaštita. Osnovna strategija je da se ne dozvoli infekcija. A važno je da patogeni ne razvijaju rezistentnost na preventivne fungicide. U voćarstvu i povrtarstvu smo u proteklih nekoliko godina ostali bez vrlo efikasnih preventivnih fungicida poput propineba, hlororotelonila i evo sada mankozeba što u mnogome otežava zaštitu. Kod povlačenja određenih aktivnih materija treba imati u vidu i različite ekološke uslove u kojima se odvija poljoprivredna proizvodnja. Nije isto suzbijati jabukinog smotavca na severu Evrope i suzbijati ga u našoj zemlji. Mi se razlikujemo po broju generacija te štetočine, pa samim tim i po broju tretmana.
Trend povlačenja aktivnih materija iz upotrebe ne prati trend formulisanja i registracije novih
_____________
Ako je po čemu voćarstvo Srbije poznato, onda je to šljiva. Milena Marčić kaže da i za zaštitu te voćne vrste ima sve manje efikasnih pesticida.
Za subijanje najznačajnije štetočine, šljivinog smotavca registrovano samo tri insekticida. Sa njima nije moguće suzbiti tri generacije te štetočine, a da pritom budu zadovoljeni principi dobre pakse u zaštiti bilja. Nije moguće ispoštovati antirezistentnu strategiju i maksimalan broj dozvoljenih tretmana, pogotovo imajući u vidu suzbijanju drugih štetočina od ekonomskog značaja u proizvodnji šljiva.
Klimatske promene doprinose tome da su se mnogi štetnici koji nisu bili prisutni na našem terenu odomaćili u Srbiji. To je veliki izazov za zaštitare. Milena Marčić posebno apostrofira braon mramorastu stenicu.
- Kao posledica klimatskih promena kako globalno tako i kod nas došlo je do promene sastava i značaja štetnih organizama u poljoprivrednoj proizvodnji. Beležimo introdukciju novih vrsta koje postaju ekonomski značajne štetočine. Jedna od njih je braon mramorasta stenica koja prouzrokuje velike štete na velikom broju biljnih vrsta. U zasadima leske ona može pričiniti velike štete, a za njeno suzbijanje registrovan je samo jedan insekticid. Sa jednim insekticidom nije moguće zaštiti lesku od ove invazuvne štetočine, a da se ispoštuju osnovni principi dobre prakse u zaštiti bilja.
Marčićeva zaključuje da je veliki problem da trend povlačenja aktivnih materija iz upotrebe ne prati trend formulisanja i registracije novih aktivnih materija.Taj problem se usložnjava i pojavom novih štetnih organizama. Iz ove situacije može se izaći samo na dva načina: prihvatanjem modela interventnog oročenog odobravanja upotrebe pesticida u incidentnim slučajevima, što je praksa u mnogim zemljama Evrope. To znači da se na određeno vreme dozvoljava neke od povučenih aktivnih materija kako bi se rešio gorući problem.
Drugi način koji bi se mogao nazvati potpunim rešenjem već samo ublažavanjem štete je primena nekih alternativnih tehnika kao što je, na primer, kupanjem stabala kruške rastvorom sirćeta i deterdžentom u zaštiti od kruškine buve.
Jasno je da je u ovakvoj situaciji za potpuno rešavanje problema u zaštiti bilja pored primene svih preventivnih nepesticidnih mera iznalaženja novih aktivnih materija koje su ekotoksikološki prighatljive. Međutim, taj posao nije u našim rukama. Ono što jeste u našim rukama da prateći biološke događaje štetnih organizama upotrebimo raspoloživa sredstva u pravo vreme i time postignemo maksimalan efekat.
Rešenja Savacoopa kako bi se prebrodili izazovi u zaštiti bilja
_____________
Rukovodilac Stručne službe Savacoop-a, Aleksandar Jotov kaže da na sve navedene izazove kompanija nudi adekvatna rešenja.
Poslednjih godina suočavamo se sa ukidanjem određenog broja aktivnih supstanci, a takođe, nas i u bliskoj budućnosti očekuju slični izazovi. Iako ponekad deluje dramatično, zapravo je nužno da se adaptiramo i da na drugi način pristupimo tehnologiji zaštite. Savacoop je kompanija koja se trudi da na najbolji mogući način odgovori promenama. Kroz već pripremljene alternative, ali i proces registracije novih proizvoda spremno dočekujemo promene.
Stručna služba Savacoopa kontinuirano ispituje nove mogućnosti u zaštiti različitih kultura i zajedno sa partnerskim kompanijama i proizvođačima nudi tržištu najefikasnija rešenja.
Insekticidi
_____________
Sa klimatskim promenama i globalnim zagrevanjem suzbijanje štetočina je otežano. S druge strane, ostali smo bez veoma važnih aktivnih supstanci širokog spektra delovanja (hlorpirifos, imidakloprid...). Izlaz iz ovakve situacije vidimo u drugačijoj tehnologiji i ekološki prihvatljivim rešenjima.
Naredne godine predstavićemo tržištu nekoliko novih insekticida:
Larissa® (spinosad)iz grupe naturalita je ekološki prihvatljiv proizvod, dozvoljen čak i u biološkoj proizvodnji. Odličan protiv jabukinog smotavca (Cydia pomonella), ali i protiv tripsa koji je vrlo ozbiljan problem u povrću i voću.
Sivanto® Prime radimo u saradnji sa kompanijom Bayer i novo je i inovativno rešenje protiv insekata koji bodu i sišu sokove (vaši, bela leptirasta vaš, kruškina buva...). Banzai® (flonikamid) smo već u 2023. predstavili tržištu i pokazuje odlično delovanje protiv vašiju u svim usevima. Mimas® (hlorantraniliprol) aktivna je supstanca koja će rasti narednih godina pre svega zbog odličnih rezultata u suzbijanju kukuruznog plamenca, jabukinog crva ali i krompirove zlatice.
Fungicidi
_____________
U prethodnoj sezoni ozbiljan izazov bio je suzbijanje bolesti strnih žita. Savacoop se dobro pripremio i predstavio Trifuzo paket, kao snažno rešenje za bolesti lista i klasa.
Trifuzo paket sadrži dva fungicida a tri aktivne materije: Calliope® Pro (difenokonazol + azoksistrobin) + Akteon® Forte (tebukonazol). Može da se iskoristi zajedno u tretmanu početkom cvetanja (fuzarioza klasa i lisne bolesti) ili za proizvođače koji rade 3 tretmana - T2 (list zastavičar) – ovo je onda rešenje za T2 (Calliope® Pro) i T3 (Akteon® Forte). Sigurno i ekonomično!
U voćarstvu i povrtarstvu najveći strah izaziva ukidanje mankozeba, preventivnog fungicida širokog spektra. I ovde smo se potrudili da obezbedimo sva dostupna rešenja koja će omogućiti da se ovaj nedostatak ne oseti. U saradnji sa kompanijom Adama obezbedili smo Folpan® 80 (folpet) koji će u putpunosti zameniti mankozeb u vinogradarstvu, a sa novim registracijama i u jabuci, a delom i u krompiru i povrću.
Od ranije su tu Belagio® (kaptan), dobro poznat voćarima, vrhunski bakrni preparat - Cobox®, kao i novo rešenje za plamenjače u povrću i vinovoj lozi - Cuprofix® Disperss iz kompanije UPL.
Najavljeno ukidanje jednog značajnog botriticida (suzbijanje sive truleži) dočekujemo vrlo spremni, kako u povrću tako i u vinovoj lozi i jagodastom voću. Tu su fungicidi Teldor® (Bayer) ali i proizvodi domaće pameti. U pitanju su Botrix B i Biotic B, na bazi bakterija iz roda Bacillus, proizvodi koji mogu da se koriste i u organskoj proizvodnji za poslednje tretmane jer nemaju karencu. Pomenuti Bacillusi izolovani su iz domaćih zemljišta i krasi ih visoka adaptabilnost i efikasnost. Proizvod su novosadske kompanije Bacillomix.
Kao što se može videti, promena se ne treba plašiti, postoje alternative, a Savacoop će se truditi da svoje znanje i iskustvo podeli sa proizvođačima i na taj način obezbedi da prelaz na nove tehnologije prođe što lakše, a da pritom i prinosi ostanu visoki.
Đorđe Simović
Sistemi za navodnjavanje
Dodajte komentar
Vaš komentar će biti objavljen nakon provere.