Koliko je važno imati lidera na čelu neke organizacije potvrđuje i Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Zalaganjem njegovog tima pčelari su u jasnijem fokusu države što je, na kraju, i dovelo do izgradnje pogona „Naš med“ u Rači u kojem se prikuplja i pakuje najkvalitetniji med u Srbiji.
„Pozvali smo sve trgovine u Srbiji da se prijave ako žele da prodaju „Naš med“. Sem jednog trgovca u Ljuboviji, niko se nije prijavio. Prema tome, oni nisu zainteresovani za med vrhunskog kvaliteta. Ako ne žele da ga stave na svoje rafove ješće ga deca u Nemačkoj, Japanu ...“, kaže Rodoljub Živadinović
Rodoljub Živadinović
Med poslednjih dana u Srbiji poskupljuje. Koji su uzroci? U poslednjih nekoliko godina med je prodavan po istoj ceni, premda je već od polovine prošle godine bilo jasno da ga za nekoliko meseci neće biti dovoljno na tržištu. To se i desilo. Jako je malo meda ostalo pa je logično što je poskupeo. Sa druge strane, cena meda na svetskom tržištu raste. Oni pčelari koji imaju veće količine, med plasiraju na inostrano tržište po nikad većim cenama.
Konkretno, kolike su cene kod nas?
Bagremov med koji se prodavao za 800 dinara sada ne možete da nađete ispod 1.000. Druge vrste medova su od 700 dinara pa naviše. Sa druge strane, imate delove Srbije gde je med i 1.500 dinara. To su maloprodajne cene kod pčelara. Što se velikoprodajnih cena tiče, bagrem je više od 800 dinara u otkupu.
Kakve cene pčelari postižu u izvozu?
Manjak meda je na celokupnom svetskom tržištu, ne samo u Srbiji. Najcenjeniji bagremov med se proizvodi samo u našem okruženju. Mađarska je najveći proizvođač, ali tu su i Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Srbija i tu se priča završava. To su glavni izvoznici što se tiče Evrope. Tu je i Kina, ali oni najbolji med zadržavaju za sebe. Kod nas pristiže neki sumnjiv med, neshvatljivo niskih cena. Normalno, svaka roba ima svog kupca, ali činjenica je da bagremov med kod nas i u okruženju izvrsnog kvaliteta i svi svetski kupci se otimaju o njega. Naši pčelari na veliko za bagremov med u buradima postižu 7,5 evra po kilogramu. U tu cenu su uračunati troškovi otkupa, transporta i ostali. Što se drugih medova tiče, šumski med može da se proda za više od 6 evra. Pogon „Naš med“ plaća 3,5 evra pri otkupu kvalitetnog suncoretovog meda, ali u inostranstvu još nemamo kupca za njega.
Šta čini naš bagremov med kvalitetnim?
On ima visok procenat polena. Imali smo skoro frapantnu situaciju. Kada smo jednom potencijalnom kupcu iz Japana poslali analizu meda koji je sadržao 44% polena on nije mogao da veruje. Kaže da redovno kupuju med iz Mađarske koji najviše ima 25% polena. Na kraju, on nije kupio naš med pošto mu je bio skup. Ali zato su drugi bili spremni da plate traženu cenu. Ovaj naš med mnogi u inostranstvu koriste kao poboljšivač kako bi podigli kvalitet prosečnim medovima.
Kakav je plasman kvalitetnog meda na domaćem tržištu?
Nažalost, maloprodaju kod nas još nismo razvili. Pozvali smo sve trgovine u Srbiji da se prijave ako žele da prodaju „Naš med“. Sem jednog trgovca u Ljuboviji, niko se nije prijavio. Prema tome, oni nisu zainteresovani za med vrhunskog kvaliteta. Ako ne žele da ga stave na svoje rafove ješće ga deca u Nemačkoj i Japanu i tako dalje.
Dokle se stiglo s opremanjem pogona „Naš med“ u Rači?
Pogon je praktično završen. Mi smo u stanju da plasiramo med na veliko. Kupili smo jednu polu-profesionalnu mašinu za pakovanje meda na malo. Otvorili smo i prvo maloprodajno mesto za prodaju meda. Prodavnica se nalazi u TC „Galerija“ u Beogradu. Za sada imamo med u teglama od 1 kg, a uskoro ćemo imati i pakovanje od 400 grama. Mi bismo, naravno, voleli da imamo maloprodaju u svakom gradu
SEKIRA U MEDU - po predanjima pčelara
Nekadašnji pčelari nisu znali za košnice i pitome pčele, nego su lutali po šumama u potrazi za rojevima divljih pčela i njihovim staništima punim meda. To nije bio lak posao, jer su pčele mesta za sebe i med pronalazile u skrovitim šupljinama pri vrhvovima drveća. Skupljači meda morali su tako dosta da se pomuče penjući se po stablima i udarajući sekirom ne bi li pronašli šupljinu pod korom. Kada bi lovac na med naišao na skrovište, njegova sekirar bi lako probila koru drveta i odmah utonula u med što se smatralo velikom srećom. Tako je nastao ovaj izraz.
Autor Ljiljana Preradović
https://povezivanje.wordpress.com/2018/01/29/kasika-u-medu/
|
Bez obzira na to koliko se govori o benenefitima redovnog konzumiranja meda, čini se da većina potrošača ne usvaja ove preporuke.
Pogon "Naš med" u Rači, foto:spos.info
Mnogi, nažalost, u životu nisu probali pravi med. To je tragedija. Zato stalno obrazujemo potrošače da shvate pravu vrednost meda. Kupili smo najkvalitetniju opremu za procesuiranje meda koja praktično ne može da ga ošteti, i do potrošača dolazi onako kako su ga pčele sakupile. Mi samo med homogenizujemo od više pčelara. To nije nikakva prerada. To mora da se radi da bi se dobio med istog kvaliteta u količini od, recimo, 20 tona. Med je gotovo jedini proizvod koji neizmenjen dolazi na našu trpezu. Nema aditiva, nema konzervansa. Na zapadu se med najmanje upotrebljava na kašičicu. Oni ga dodaju u mnogobrojne proizvode. Dodaje se u hleb da bi mu održao svežinu, i u jela pošto med podstiče usvajanje hranjivih materija iz druge hrane. I na kraju da kažem da se med ne konzumira u velikim količininama. Samo je jedna kašičica dnevno dovoljna za pozitivne efekte po organizam.
U Savezu pčelarskih organizacija Srbije su proaktivni kada je reč o zavođenju reda na tržištu pa su nedavno inspekciji prijavili trgovce koji na rafovima imaju pakovanja na kojima je naznačeno „100% prirodan med.“ Kako u SPOS-u kažu, med je prirodan ili nije med. Ovi natpisi zbunjuju potrošača, ali su uz to i protivzakoniti.
Sistemi za navodnjavanje
Dodajte komentar
Vaš komentar će biti objavljen nakon provere.